„Vreme je da se promenite. Vreme je da preuzmete odgovornost. Sve dok ne preuzmemo odgovornost činićemo sebe slabim. Većinom vremena vaš um preovladava. Mi dobro znamo zašto smo ovde i za čime tragamo. Zašto nas onda taj um toliko opterećuje, zašto nemožemo da ga odpustimo? Odgovor je da volimo svoja ograničenja. Kada analiziramo sebe mi obično vidimo našu ograničenost. U nama je glas koji nam kaže 'postoji nešto iznad toga', dok naš um nam tvrdi da to nije tako. Mi smo uhvaćeni u svoju sopstvenu igru. Mi sami sebi napravimo zamku i ponašamo se poput uhvaćene životinje. Ali s'vremena na vreme uz Božju milost svetlost nas oslobodi tog zarobljeništva. Onda iz straha opet uletimo u zamku.
Uvek kada se pojavi strah 'zašto nismo ovo ili ono uradili......' mi ulazimo u začareni krug, u svoja ograničenja. Ali vi ste svi jogiji, što znači oni koji su slobodni u životu.
Trebate da sagledate vaša ograničenja. Duboko se suočite sa ograničenjem u vama i odpustite ga.
Prevaziđite te ograničenosti, ne bojte se. Počnite praktikovati sa malim stvarima u životu: znajte da će vam Bog sve pružiti šta vam je potrebno. Mi smo svi jedna velika porodica, koja se zove čovečanstvo. „
Swami je zatim rekao „Vreme je da ispoljite ono šta je unutar vas. Koliko puta nešto niste uradili iz strepnje šta će drugi ljudi misliti o vama? Budite slobodni. Budite ono šta jeste.
Duhovna praksa (sadana) će vam pomoći da se ne upletete u ograničenosti. Potrebna je samodisciplina“.
Završne reči su mu bile: „Srećna vam Nova godina! Nadam se da će mo iduće godine imati ovde nekoliko velikih jogija. Dobro je imati nadu....:“
Нема коментара:
Постави коментар