Kao da je vreme bilo zaustavljeno. Dok je vazduh bio prožet čarobnom svežinom, po tamnom nebu su se prosipale bezbrojne zvezde. Jedna od njih je poput velike svetiljke gorela pravo iznad pečine. Ni ljudi, ni životinje u tom trenutku nisu mogli da se pomere s'mesta, kao da su u nekom transu. Sve je izgledalo usporeno i nestvarno.

Dok je čitava pećina zablistala u svetlu, Sveta Bogorodica je bezbolno rodila Isusa.
Kralj naših srca je otvorio svoje oči grleći ručicama celi svet.

Do pećine je doprla blaga muzika. Napolju je čitavo nebo bilo ispunjeno divnim anđelima koji su pevajući slavili Dar Nebeski.
Životinje su ušle u pećinu i sklupčale se pored svete porodice da ih utople. Prateći anđelski glas uskoro su stigli i čobani da pozdrave Spasitelja rođenog u njihovom gradu.
Marija je držala plod Nebeski u naručju svom dok joj je srce tiho ponavljalo:

„You are my Lord, You are my very Life, You are our Savior.... I will follow You!“.

HRISTOS SE RODI!
NEKA NJEGOVA LJUBAV I NJEGOV SVETI DUH OŽIVE U SVIMA NAMA!!!