Marija je bila zabrinuta šta će Josif reći nakon što je ugleda sa velikim stomakom. Kada je stigla kući i stala pred njega, Josif je ostao bez reči. Bio je zbunjen i nije mogao da shvati da se tako nešto desilo. Ništa je nije pitao, samo izašao i napustio kuću. Josif je proveo dve nedelje u samoći mučeći se sa tamnim mislima. Jedne večeri u snu mu je došao anđeo i rekao: " Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju za ženu svoju; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga". Anđeo mu je zatim saopštio da će Marija roditi sina koji će spasiti narod svoj od grehova, i da mu daju ime Isus (što je oblik imena Jošua, a znaci "sa nama Bog").
Josif je odmah pohitao kući želeći što pre da podeli ovo otkriće sa Marijom. Bilo mu je jako žao zbog svojeg nepoverenja prema njoj, dok se Marija sažaljivala što nije mogla njemu ranije da saopšti istinu.
Tako su Marija i Josif nastavili zajednički život. Dok je on spremao kolevku, ona je sa ljubavlju pripremala odelo za bebu. Često joj je bilo neprijatno zbog svog velikog stomaka i stidljivo bi spustila pogled pred Josifom.

Došlo je vreme kada je po naredbi Cezara Juliusa-Avgustusa stanovništvo trebalo da se broji. Svi stanovnici Judee su bili prinuđeni da se prijave u mestu svojih predaka zbog uvođenja i naplaćivanja poreza. Tako je Josif po Davidovoj liniji morao da krene na dugi put iz Nazareta za Betlehem. Sa njim je pošla i Marija koja je bila u zadnjem mesecu trudnoće. Magare, verni sluga njihov, požrtvovano je nosio Mariju zajedno sa Spasiteljem u njenoj utrubi.
Posle dugog i napornog puta stigli su kasno uveče u Betlehem. Marijin se porođaj već najavljivao kroz povremene bolove. Josif je uzbuđeno počeo da traži mesto za prenoćište i porođaj, ali je sve već bilo zauzeto. Poneki gazda ne bi ni saslušao molbu Josifa, već bi ga odmah oterao. Konačno se našao čovek koji im je preporučio malu pećinu sa štalom nedaleko od grada. U njoj su Marija i Josif na slami moleći se čekali Kralja Nebeskog.