Treći deo: Sveti Duh

Marija i Josif su se uzeli. Marija je imala 16 godina kada se tokom Njenog rada sa vunom čitava soba pretvorila u svetlost. Uplašila se ne znajući šta se događa. Pred sobom je ugledala anđela, koji je pred njom klečao na kolenima. Skromna, kakva je bila, bilo joj je neugodno. Bio je to Arhanđel Gavrilo koji ju je utešio rečima: „Bogorodice Devo, raduj se, blagoslovljena si Ti među ženama. Duh Sveti će doći na Tebe i sila Svevišnjega oseniće Te i ono što će se u Tebi začeti biće sveto i nazvaće se Spasitelj, to jeste Emanuil, s nama Bog. (Mt. 1, 23).“
Marija se čudila tim rečima. Mogla je da zamisli sebe kao služavku majke Spasitelja, ali da to bude Ona, da to bude Ona bez fizičkog kontakta sa mužem, to nije mogla odmah da shvati. Arhanđel joj je objasnio da su Njene molitve saslušane i da će Spasitelj doći pre vremena kao Njeno dete. Savetovao ju je da o rečenom nikome ne govori i da će se u pravo vreme sve otkriti. Marija je ponizno prihvatatila Blagovest rečima: „Evo sluškinje Gospodnje“. Soba se zatim ispunila jarkim svetlom koje se spustilo na Nju.
Komentar Swamija Višvanande:
„Bogorodica je Božanska Majka, najviša Šakti. Kada se Bog utelotvori i deo Njegove Šakti (snage) se utelotvori. Ona treba da bude posebna, pripremljena da održi svetlost u svojoj utrubi i rodi“.

Marija je bila presrećna narednih dana, istovremeno je brinulo o tome šta će Josif misliti. Ubrzo je rešila da poseti svoju tetku Jelisavetu i njenog muža Zaharija, koji su u starim godinama očekivali bebu. Kada su se Marija i njena tekta posle dugog vremena videle i zagrlile, u Jelisavetinom stomaku je beba od radosti poskočila. To je bio zagrljaj Marije i Jelisavete, a istovremeno i zagrljaj Svetog Krstitelja Jovana i njegovog brata Isusa, Spasitelja.
Marija je ostala kod njih sve do rođenja Svetog Jovana, a zatim je sa već primetljivim stomakom zakoračila natrag Josifu.